prva knjiga, interlude, božiji trenutci

-BOŽIJI TRENUTCI-

MUVA

Govno, govno, govno, govno, govno, govno, govno, govno, govno, govno, govno, aaaaaaaaaaaaaaa, aaaaaaaaaaaaa, ahahhahaahahahah, uhuhuhuhuuhuhuhuhhhh, aahhhh, govno, govno, govno. Šta? Šta? Ovo? Pi, pi, pi? Pita, pita , pita, miris, volim, pita, ahahahahahaahhh, pitaaaa, zzzziidddd, zidd, zzid, rupa ahhhh, šta? Prozor? Rupa, ahahahahahaaaa govna, pita, pita, sirup, sirup, sirup, šećer, rrrr, rrrrr, aaarrrrr, mljac, aaa, još malo, aaaaa, šta? Gore? Gore? Sunce? Sunce? Svetlo, svetlo, svetlo, sunce, sunce, blizuzuzuzu, blizzuzu, još maloooo, zzzuuu, sunceeee, topplo , vruće, sunce, sunceee...

Xxx

...I to je bio kraj prve muve koja je počela da misli istog trenutka kada je i umrla. Mislila je o onome što sve muve rade, ali je mislila, i to je ubilo, Sunce, tj. sijalica, i njena toplota, ali nije ni bitno zato što je to bio samo propali pokušaj muva, i jedini, jer je počela da misli. Neslavno je završila baš zato što je to i bila.

O KRAVAMA

Livada. Ne tako prostrana. Brežuljkasta, sa mnogo sveže zelene trave. Na jednom bregu dve krave. Gledaju se. Prva krava gleda drugu. Druga krava gleda prvu. Onda druga krava poruči prvoj kravi da prva krava nije prva već druga, a da je ona, to jest druga krava, ustvari prva krava. Prva krava je pogleda. Druga krava je pogleda. Prva krava je pogleda. Prva krava je pogleda. Onda prva krava upita prvu kravu koja je od njih prva krava, pošto je prva krava prva krava te ne može biti druga, a da druga krava ne može biti druga pošto je upravo postala prva krava. Prva krava tada pogleda prvu kravu. Prva krava postupi isto sa prvom kravom. Onda prva krava poče da pase travu, a onda i prva krava poče da pase travu. Onda prva krava reče prvoj kravi da je druga krava na šta joj druga krava odgovori da ne zna da li se obraća njoj ili sebi samoj pošto je ona prva krava. Pogledaše se tada međusobno i ubrzo nastaviše da pasu travu udubivši se u misli.

Kasnije toga dana prva krava reče prvoj kravi da je ona ustvari druga krava iako je prva zato što ako su obe prve krave ona je druga prva krava zato što se njoj obraća, a opet ako se ona obraća njoj samoj onda je ona, to jest prva druga krava ustvari prva krava, a ona sama to jest prva prva krava ustvari druga krava zato što se prva druga krava koja je u tom slučaju ustvari prva krava obraća njoj prvoj prvoj kravi, u tom slučaju drugoj kravi. Toga trena ona krava koja je mozgala eksplodira i njeno se meso i njene kosti rasprostrše po celoj travnatoj livadi, dok krava koja je pasla travu nastavi da pase travu. Onda se zapita ako je ona prva krava, zašto je prva kada nema druge krave, i mislila je dugo o tome, dok i sama nije eksplodirala.

***

Bilo je doba kada su krave trebale da evoluiraju ali problem je bio što je to jogurt predvideo i u krave ugradio mehanizam za samouništenje kada broj informacija koje kravlji mozak obrađuje na sat dostigne određeni nivo, zato što kad bi krave zavladale svetom niko ne bi znao kako se zove, to jest svako bi znao ali ne bi bio u potpunosti siguran pošto bi se zvao kao i svi ostali, takođe bi se javio problem hierarhije i uopšte do nestanka rednih brojeva jer bi svi bili ne ni prvi ni drugi, već bi se nazivali određenim pojmom PRVA KRAVA. Taj mehanizam ispoljavao se u iznenadnom eksplodiranju same krave na paran parčad. To je rešilo problem krava. Od toga doba ljudi su preuzeli odgovornost da kravama daju imena i krave su prestale da eksplodiraju, samo ponekad pomalo polude zato što misle da su prve krave a ustvari se zovu rumenka. Kada se dve rumenke nađu na livadi opet desi se da eksplodiraju, ali se to u modernom svetu naziva genocid nad kravama i uglavnom se vlasnik istih osudi i oduzme mu se sva imovina i ostale krave, ali to je već problem ljudi...

BIVSTVOVANJE

Tata ko si ti?

Ja sam tata.

A ko sam ja?

Ti tek treba da postaneš neko.

A jel ja postojim?

Postojiš.

A ko sam ja onda ako postojim a tek treba da postanem?

...

JOŠ JEDNA

...*

*(tri tačke stoje samo zbog onih manje sposobnih, da bi i oni mogli da razumeju suštinu svega)

O PARAPETU - ILI ODLOMAK IZ ŽIVOTA ZA VREME SVETLA

Bio je parapet. Sam. Čovek je prolazio. Oseti se umornim i sede. Priđe žena. Sede. I ona je bila umorna, ili nije, ali oseti kako želi da sedne. Sedaše tako. Pogledaše se. On se postide i ode. Ona produži dalje. Deca igraju loptom neku igru. Umoriše se. Sedoše. Ležali su i odmarali se, pričali i smejali se, bili srećni... Ispod. Talasi udaraše snažno i rušiše sve pred sobom. Parapet je uvek ostajao tu gde je. Priđe čovek. Dođe žena. Sede. Gledaju se. Vole se. Odlaze. Zajedno. Protutnjaše kola. Još jedna. Treća u krivini izgubiše kontrolu i prikucaše se u zidić. Ne slučajno. Jer on je tu zbog toga. Da služi ljudima. Njega niko ne primećuje, ali nije bitno. Još bolje zbog njega. Njegova teška kamenita građa stajaće tu, na tom mestu, nepomična. I biće dobro. Sve dok ga neki čovek ne primeti...

DEPRESIJA BOGOVA...

Koja vam je svrha? To što ste u vašim glavama napredovali ništa ne znači. Sve što ste stvorili verovatno nema nikakvu svrhu, samo glupost zrači. Mravi isto kao i vi svaki dan pronalaze neke za njih veoma važne pronalaske. Šta vama znači što je mrav uspeo da smisli kako će da na svojim leđima prenese 100 puta teži teret i od njega samog? Ništa. Zašto bi onda bio bitan pronalazak bilo čega? Nije bitan. Sve što je vama bitno - nije bitno. Vi jednostavno morate nečim da ispunite život, što je normalno, ali tražiti neku slavu u nečemu što je jednostavno beskorisno apsolutno je iritantno. Vi samo imate sreću što mislite da nad vama nema nikog većeg da samo zgazi mravinjak koji ste gradili godinama i u koji je uložen sav vaš trud, upornost, znanje i kreativnost i da za to ne oseća ni trunku griže savesti i da to možda uradi apsolutno nesvesno.

DA MALO RAZJASNIM

Postojala su tri doba u istoriji čovečanstva koja se pominju u knjizi:

I VLADAVINA TAME – Kada su svi ljudi živeli složno u sreći i ljubavi. Nije bilo međusobnog ubijanja. Radilo se teško i mnogo ali svako je radio koliko je želeo i mogao, i nije bilo korupcije. Svi su bili jednaki i bili su zadovoljni svojim položajem, jer su svi bili slični. Tada su ljudi u tom dobu, najviše napredovali u svim oblastima. Onda je došlo svetlo...

II DOBA SVETLOSTI – ILI VREME U KOJEM SE MI DANAS N ALAZIMO – Po dolasku svetlosti ljude je obuzeoi bes. Nastali su ratovi i sve do tada stvarano uništeno je. Ono malo ljudi što je ostalo na klimavim temeljima punim pomešanih osećanja podigoše novu naciju. Doba svetlosti prevrtljivo doba. Doba raznih i mnogih lepota, ljubavi i radosti, ali i ratova i ubijanja. Smena mraka i svetla uticala je na ljude. Na neke pozitivno, a na neke opet ne. Svetlost u osnovi nije loša stvar, jer ljudima pruža nove mnoge vidike. Neki su sposobni da u tome vide ono što zapravo njihovo srce želi i ti ljudi su doprineli, svojim stvaranjem, dugotrajnosti dobu svetlosti. Ostali, koji nisu malobrojni, koristili su svetlost u pogrešne svrhe i počeli da se skrivaju iza svetla samog. Ti ljudi koji su se bojali telesne smrti, a duševne ne, dušu su odavno izgubili i vodili ljude u smrt, ratove, ubijanja, širili mržnju. Tako se doba svetlosti, naše doba, stalno klacka između dobrih i loših stvari, dok ono loše ne pobedi, jer lakše je rušiti i ubijati nego stvarati, gajiti i negovati.

III RENESANSA – ILI NAMETNUTI PREPOROD BEZ NJEGA

Sve je počelo sa igrom bogova, tako nas barem vi ljudi nazivate... Naime, jednom bogovi osetiše

kako ljudski rod propada. Ljudi koji su stvarali, povremeno su pravili takozvana oružja masovnog uništenja, ili barem indirektno dovodili do njihovog nastanka. To su bile sprave namenjene odbrani od prirodnih nepogoda iz svemira, ali su korišćene za rat i smrt. Ratovi su se toliko bili raširili da je zemlji pretilo uništenje. Bogovi na zemlju poslaše Savršenu. Ona je imala za cilj da ljudima ukaže na njihove greške i uputi ih na prav i put. Bogovi su omanuli. Eksperiment nije uspeo, ili barem nije tekao po planu. Savršen, pošto je savrešna, uspela je da dovede do nestanka oružja masovnog uništenja, ali tada svetom zavlada jedan pokret, koji je bio sve veći i veći dok ne obuze celu zemlju. Pod uticajem Savršene pokret se zalagao za renesansu da se dovede ljudski rod u vreme pre svetla. Sav ršena je bila pogrešno protumačena, namerno ili ne, nije bitno. Pokret započe projekat simulacije vladavine tame. Ljudima onemogući vid u boji, onesposobi razviće glasnih žica, oduze čulo sluha. Takođe odlučeno je da se ljudima uskrati mogućnost slobodnog razmišljanja, a to su postigli tabletama koje su ljudi pili na određeni vremenski period. Nije bilo ratova, ali nije bilo ni slobodne misli, ni stvaranja pojedinca, ni ljubavi, nije bilo ničega što bi ljudima dalo svrhu životu. To stanje nisu svi želeli da podnesu tako da je u ratu pred renesansu potpuno istrebljena negroidna rasa, sem retkih pojedinaca koji su živeli u belačkim sredinama. Renesansa donela je mir, ali i stagnaciju u sv akom pogledu. Bogovima je dosadno, uskoro će morati nešto da menjaju, da se malo zabave...

TO JE BILO SVE OD STRANE LAZINUSA SADA VREME MOZE DA NASTAVI DA TEČE