PREDGOVOR - ILI JOŠ MALO NEČEGA POSLE KRAJA...
Šta ja želim da kažem uopšte? Da li to što sam u nekom trenutku naumio da iskažem, opišem, prikažem, kako god...ne znam, ima još tih otrcanih reči pored gorepomenutih koje se koriste prilikom činjenja ovoga što ja sada radim...,ima ikakve veze sa mišlju zbog koje sam uopšte i počeo da pišem o bilo čemu? Razume se, cilj je čitatelju reći nešto pametno, nešto što je on sam u dubini, u sebi, oduvek znao, ali ili to nije otkrio, ili nije dovoljno razmišljao o tome, ma šta to bilo. Zašto glavnu misao, ono što je poenta cele te farse i obmane, upakovati u neku priču, koja može, ali i ne mora biti dobra ili kvalitetna ili bilo šta drugo, i pritom skrivati pravu istinu i kititi je nebitnim dodatcima? Zašto samo ne reći to što si u početku hteo da kažeš, kratko i jasno? Samo zbog jedne stvari - čitaj: PREŽIVLJAVANJE. Jasno je da je veoma isplativo genijalnu misao kao proizvod tvog uma, nešto što će tebi omogućiti da danas jedeš, platiš struju koju je tvoj televizor potrošio, platiš ostale nebitne troškove, lepo upakovati u neku knjigu sa gomilom stranica, neku priču punu romantike za žene i akcije za muškarce, a da pritom ni romantika ni akcija nisu ni od kakve važnosti za ono što ti ustvari želiš da kažeš, samo zato što na taj način, misao raširiti i učiniti privlačnijom, ti uspevaš tu misao da prodaš. Jednostavno je. Nema tu neke velike mudrosti. Ljudima je pre svega potrebna zabava, u svemu što rade, a kvalitet te zabave, toga što će oni čitati, zavisi od te jedinstvene, genijalne misli, poente knjige, ključne stvari, koja je jedina bitna. Da te misli nema, knjiga se nebi prodavala, jer ne bi imala tu moć koju ta misao ima, i cela priča oko radnje u knjizi pada u vodu, pošto za priču postoje šabloni koji se uz manje promene stalno ponavljaju.
Takođe zanimljiva je i originalnost nekog dela uopšte. Da bi umetnik mogao da stvori nešto vredno pažnje, u svetu vlada mišljenje da bi umetnik morao da bude upoznat sa delima svojih prethodnika, kako bi mogao da stekne dovoljno iskustva, da stvori sliku o nekom svom stilu i formi po kojoj će prezentovati ono što želi da kaže, jer svi se rađamo neuki, i saznanja stičemo iskustvom i proučavanjem onoga što je neko pre nas ustanovio, jer mi se svakako ne rađamo da bi sve iznova sami pronalazili na teži način. Tako da koliko god nam se činilo da smo originalni i da to o čemu govorimo i mislimo dolazi kao nešto sveže, kao produkt naše originalnosti, varamo se. Sve što mi znamo, i drugi ljudi znaju, samo možda to ne spoznaju. Sve što jednom pročitamo ili čujemo ulazi nam u glavu, hteli mi to ili ne, i od toga se ne možemo odbraniti. Razlika između umetnika i ostalih ljudi je što umetnik živi od onoga što je inače svima poznato samo ne još otkriveno svima. Umetnik to otkriva drugima, ali i sebi pre svega, i greši ako misli da je on prvi kome je to nešto palo na pamet jer nije, samo je možda on prvi koji je to prikazao otvoreno javnosti i time tu bitnu ili nebitnu stvar ovekovečio, i time olakšao sledećim generacijama spoznaju te stvari. Problem nastaje u količini informacija koja je iz trena u tren sve veća, a nije svaka informacija svakome potrebna, ali nije za to vreme sada, možda u nekoj drugoj knjizi budem ponovo o tome pisao...
Lepota pisanja je u suštini sposobnost kopiranja ostalih, iako to mnogi ne priznaju, pa čak ni ja, jer sam uvek ubeđen da pišem nešto što niko pre mene nije (da je bilo kako dugačije ovo ne bih objavljivao), istina je da svaki tekst ima sličnosti. Ako sam ja pročitao, na primer, tri dela od tri različita pisca, ja ću nesvesno pisati nekom mešavinom stilova te tri osobe, čak ću verovatno donositi i slične zaključke, a i njihovi sopstveni stilovi bili su pod uticajem ljudi čija su dela oni sami proučavali... To je jednostavno neizbežno, a i potpuno logično, jer kako bi neko napisao nešto, ako ne zna da piše, i ako ništa nije pročitao, i opet, zašto bi neko čitao nešto od nekoga ko nije učio kako se piše...
Sve u svemu, i ja ovo pišem, verovatno, iako to svesno ne priznajem, u nadi da će neko potrošiti neke pare da bi pročitao ovo što ja sada pišem, i to je cela poenta svega ovoga. Pišem da bih imao šta da jedem... Ja sam samo to želeo da istaknem, jer da je bilo kako drugačije vi ovu knjigu ne bi držali u rukama. Ovom prilikom odričem se svega toga i pišem samo ono što bi drugi želeli da pročitaju, a to je da ne budu svesni ovoga, i da svako treba da piše samo ono što ustvari želi da piše, i da piše radi sebe, jer ako piše radi drugih gubi se komad genijalnosti na nepotrebno odugovlačenje i to je sve što imam da kažem...
Kreator
No comments:
Post a Comment